Пре тачно 15 година, у финалу плеј-офа Супер лиге тадашње републике Србије и Црне Горе, састали су се Фиделинка и Војводина, пред пуним трибинама спортске хале у Дудовој шуми, у Суботици.

СУБОТИЦА: Хала “Дудова шума”, гледалаца: 3.000, судије: Вишекруна (Бачка Паланка), Станојевић (Нови Сад). Седмерци: Фиделинка 1 (1), Војводина 4 (2). Искључења Фиделинка 16, Војводина 12 минута. Црвени картон: Радојевић (Фиделинка).

ФИДЕЛИНКА: Марјанац (12 одбрана, 1 седмерац) Пешић 5, Тубић, Милићевић 1, Поповић 6 (1), Папић 1, Дробњаковић 4, Мартиновић 3, Стојиљковић (1 одбрана), Милан Ивановић 4, Младен Ивановић 1, Радојевић 1.

ВОЈВОДИНА УНИВЕРЕКСПОРТ: Чорлија, Огњеновић 2, Радишић, Ћирковић 7, Арсенић 4 (2), Мијатовић (3 одбране), Надовеза 6, Вујадиновић 4, Ходик (11 одбрана), Пашић, Мандић 5, Кнежевић 2, Перуничић 2, Милашевић.

Среда, 25. мај 2005. године у Суботици десио се важан историјски датум за рукометни клуб Војводина. Остварен је циљ зацртан на почетку првенства и освојена титула, после две победе против Фиделинке (у првом мечу било је 28:23). На Дан младости, који је некада обележаван овог датума, рукометаши Војводине уписали су се у историјску књигу рукомета, заједно са стручним штабом који је предводио Зоран Куртеш, као и руководством клуба, на челу са Богданом Родићем.

Новосађани су увек када је било најпотербније и најтеже играли најбоље, јаки ривали и пуна хала су им били увек додатни мотив. Тако је било и у Суботици. Домаћа Фиделинка, вођена једним од најбољих тренера, Николом Јевремовићем, која је такође начинила историјски успех, настојала је свим силама да победи Војводину и домогне се треће утакмице, али су одличном игром изабраници Зорана Куртеша то спречили.

У редовима Фиделинке сјано је бранио Драган Марјанац, а у првом полувренему истицао се Ђорђе Пешић. Екипу је одлично водио Горан Поповић, а у финишу добро су гађали Дробњаковић и Милан Ивановић.

Међутим, искуснија екипа Војводине, која је у том тренутку иза себе имала много више оваквих утакмица, није се уплашила пуне хале и веома борбених домаћих играча. Цела екипа је одиграла на високом нивоу и није дозволила супарничкој екипи да сања о победи. Сви појединци у редовима шампиона били су на веома високом нивоу. Организацију напада је предводио искусни Ђорђе Ћирковић, Божидар Надовеза је постизао неке сјајне голове, као и Владимир Мандић, Арсенићево искуство је много значило, одбрану је водио искусни Предраг Перуничић, а Ходикове одбране опет су биле пресудне.

Новосађани су своју снагу, умеће, компактност и морал показали посебно у другом полувремену. Тада је Војводина сјајно заиграла и разлику повећавала из минута у минут. Пуне трибине домаћих и гостујућих навијача, давале су одличан ритам утакмици. Већ у 47. минуту питање освајача титуле није се постављало. Тада је Војводина водила 23:18. На крају су играчи Војводине лако привели утакмицу крају, уз 6 голова разлике. Треба поменути и спортски гест Горана Поповића који је 30 секунди пре краја имао лопту у рукама и није кренуо на гол Новосађана. Једноставно, задржао је лопту, окренуо се према публици и аплаудирао победи супарничког тима, а суботичка публика је то прихватила здушно и на крају све се лепо завршило, пре свега за рукомет.

1. део   2. део   3. део