Лета 1990. године Момир Рнић се вратио из Немачке, додељена му је улога помоћника Слободану Мишковићу, а уочи почетка Купа европских шампиона постао је – шеф струке. Вратили су се Никола Аџић, Владан Видић и Жељко Бјелица, а стигли су и нови таленти, средњи бек Растко Стефановић из Бјеловара и пивот Драган Кукић, дотадашњи члан Црвенке.

На старту такмичења Купа Европских Шампиона (КЕШ) Зрењанинци су били слободни, а у осмини финала жреб је за противника одредио пољског првака, екипу Погона из Забжеа. После глатких 26:15 у ’’Медисону’’, на гостовању је забележена нова победа, 16:15. На ред су дошли мечеви са Стеаууом, двоструким прваком Европе и двоструким вицешмпионом. У Букурешту, домаћини су победили 22:20, а у реваншу Пролетер Нафтагас показао је моћ какву нико није очекивао. Победио је европског гиганта са чак 29:14!

У полуфиналу, Зрењанинце је чекао првак Совјетског Савеза, Динамо из Астрахана. Супарник је имао изузетно јак тим, у којем су предњачили голман Чумак, бекови Кудинов, Кисељев и Тјуменчев… Али, имали су економске тешкоће у клубу, па су прихватили понуду спонзора да домаћини буду далеко од куће, у Лос Кристијаносу, на Канарским острвима. Блистао је голман Ђурђић, по четири гола постигли су Томић и Аџић, а Динамо је забележио ’’минималац’’, 19:18. У Зрењанину, 14. априла те 1991. године, 5.500 људи накрцало је Халу спортова. У последњем минуту момци из Астрахана смањили су разлику на 19:17, пресингом су тражили пут до егала, али је капитен Јово Славковић направио плес са лоптом на њиховој половини терена и поставио коначних 20:17. Пролетер Нафтагас је постао финалиста Купа Европских шампиона!

Два антологијска меча са Барселоном. Каталонци су имали асове из Шапца, Вујовића и Портнера, а у њиховом тиму били су још Рико, Серано, Сегалес, Ундаргарин, Масип…

Први сусрет у Зрењанину 5. маја. “Нафташи” су 50 минута наметали страховит темпо и повели 21:15. У финишу, Барса је ипак дошла до даха, смањила на 23:21, а Аџић је на истеку времена промашио седмерац. Тим: Ђурђић, Лисичић, Аџић 4, Видић, Бабић 2, Стефановић 2, Арсенић 4, Томић 5, Никочевић 3, Славковић 2, Кукић 1, Врговић.

Реванш је био 19. маја, у дворани Блауграна, пред 7.000 гледалаца. Зрењанински тим одважно се супротставио, повео 7:8, домаћин је на одмор отишао са вођством 11:10, а три минута пре краја имао је предност 20.17. Тако је и остало, они су подигли пехар Купа европских шампиона, а Зрењанинцима је за утеху остало да су оставили величанствен утисак. Састав: Ђурђић, Чаушевић, Аџић 4, Видић, Бабић 3, Стефановић 2, Арсенић 1, Томић 4, Никоћевић 1, Славковић 1, Кукић 1, Врговић.

Пролетер је наредне године освојио трофеј следеће, када је био државни првак, а данас се такмичи у највишем рангу рукомета у Србији, у АРКУС лиги.

"Мислим да је то био, а и сигуран сам, највећи спортски спектакл до сада одржан у Зрењанину. Чувени Медисон је био препун и заиста игла није могла више да стане. Али заиста буквално је тако било. Да смо имали дворану пет пута већу, била би препуна. Пре те утакмице били смо седам дана на мини припремама у Србобрану. Тотална изолација. Тамо сам са екипом нашао потребан мир и могли смо да урадимо све што нам је требало. Осећај? Цудан код свих нас. Један мали Пролетер против велике и моћне Барселоне. Заиста чудно. Али са друге стране велики изазов. Када смо стигли испред Медисона тек нам тада ништа није било јасно. Дворана је већ била пуна, а напољу непрегледне колоне навијача. Нигде краја. Не верујеш својим очима. Предиван осећај. Утакмица као у бајци. Моји играчи играју као у трансу. Барселона на коленима. Медисон гори. Водимо 6 разлике. Међутим искуство велике Барсе у игрању таквих утакмица долази до изражаја и завршавамо победом од два гола разлике. Штета, јер смо били заиста на прагу велике сензације, али и ово је био подвиг. Сам податак да је играч утакмице био Пролетер довољно говори како су играли моји играчи. Заиста нешто сто се никада не може заборавити. Догађај над догађајима" Момир Рнић.

Целу утакмицу погледајте на ЛИНКУ