Обавештавамо Вас да је у просторијама Рукометног савеза Србије у Београду, дана 11.02.2019.године одржан консултативно-радни састанак представника РС Србије, РС Војводине, РС Косова и Метохије, РС Београда и РС Централне Србије, те да су на састанку су били присутни: испред РСС: председник УО РСС, Божидар Ђурковић, председник скупштине РСС, Владислав Крсмановић, в.д. генералног секретара РСС, Мазлам Џемаилоски, испред РСВ: Борислав Перовић, Милан Ђукић, Слободан Вишекруна, испред РС КиМ: Синиша Лазић, испред РСБ: Драгутин Макарић, Милена Делић, Светозар Станковић, Милош Кнежевић, испред РС ЦС: Душан Стојковић, Иван Миливојевић, а присуствовали су и Миле Исаковић и др Војислав Андрић.

На самом почетку господин Миле Исаковић информисао је присутне о свом ставу и истакао да осећа одређену одговорност и спремност да пружи свој допринос и да својим искуством помогне у повратку рукомета на прави пут. Исаковић је истакао да је потребно применити модел који је примењивала Рукометна федерација Француске, да треба да постоји континуитет у окупљању јуниорске репрезентације, те да мисли да је то могуће на начин да се две селекције, као екипе, укључе у такмичење Супер лиге, с тим да се њихови резултати не би узимали у коначан пласман, додајући да би о томе свакао требало направити детаљан елаборат, у сарадњи са тренерима и представницима клубова.

Сви присутни су начелно подржали горњи предлог и изразили жељу да се укључе у разраду истог, с тим да РСС прво треба то да регулише својим општим актима и потом реализује.

Председник скупштине РСС, господин Владислав Крсмановић, је предложио да се легенде српског рукомета окупе и обрате надлежним органима у циљу популаризације и обезбеђења бољег финансирање Рукометног савеза Србије, како би на тај начин било олакшано функционисање и проширен план активности.

Одговарајући на предлог да се легенде српског рукомета укључе у рад, господин Милан Ђукић рекао је да се управо ангажовањем легенди дошло до овог стања у српском рукомету, те да су у организацији рада у РСС битни само они који су способни да нешто тренутно учине, без обзира на њихову прошлост.

Након појединачних дискусија у којима је истакнута потреба измене Статута РСС и других општих аката РСС, установљен је план да се једна редовна седница Скупштине РСС одржи у марту, а потом и друга у јуну месецу 2019.године, где би биле усвојене измене општих аката РСС, и то прво Статута, а потом и свих других пратећих општих аката РСС.

Такође је истакнуто да је Комисија за измену општих аката РСС већ била оформљена, још пре 7 месеци, на претходном сличном састанку, на челу са председником Скупштине РСС, господином Владиславом Крсмановићем, али да до данашњег дана није имала састанке и да ништа није урађено по питању измене аката, због чега је сада у плану да УО РСС оформи комисију, која ће у наредном периоду радити на предлогу измене свих општих аката РСС.

Господин Борислав Перовић присутнима је образложио разлоге неучествовања делегата са територије РСВ у досадашњим активностима Скупштине РСС, рекавши да је разлог за то последња промена Статута РСС, којом је неоправдано и несразмерно смањен број делегата у Скупштини РСС, а при томе на штету РСВ, те да Скупштина РСС није расписала изборе за такав нови број делегата, а што је било обавезно, због чега окружни савези са територије РСВ нису могли да спроведу изборе за нове делегате у новој Скупштини РСС, јер не могу они да спроведу изборе који нису претходно расписани, додајући да сви ти разлози и даље стоје као сметња за учешће делегата са територије РСВ у Скупштини РСС. Такође је навео да је РСВ увек подржавао све акције окупљања млађих категорија, Фестивале дечака и девојчица и инсистирао на томе да се настави одржавање ових манифестација. Исто тако, у осталим органима РСС нико из РСВ није одбио учествовање.

Господин Синиша Лазић је навео да је својим радом и начином функционисања у претходном периоду РСС дао легитимитет одређеним радњама које су довеле до тога да се струковна заједница судија и контролора маргинализује и доведе до тога да су њен значај и опстанак доведени у питање. Више се не зна ко издаје лиценце и на који начин се то ради, који су услови за добијање исте, јер се мењају од случаја до случаја. Такође, речено је и да је незапамћено да директор лиге и чланови комисија РСС усмеравају службена лица ка томе да не присуствују семинару струковне заједнице судија и контролора, кад је познато да у сваком спорту службена лица имају семинаре два пута годишње.

Када је у питању усвојена Стратегија развоја рукомета РСС у периоду од 2016-2020 године, речено је да је она одлична, направљена детаљно и прецизно, те да су се чак савези других спортова похвално изјаснили о истој, али да се због неспровођења исте дешавају лоше ствари и рукомет скреће са правог пута.

Закључено је и да треба обавезно формирати заједницу клубова, као правно лице које би се уписало у АПР, за почетак клубова Супер лиге, што је и у ранијем периоду неколико пута било покренуто, али се на крају није реализовало.

На крају је утврђено да УО РСС треба да оформи Комисију за израду нацрта новог Статута РСС и других општих аката РСС и да потом иста приступи том послу и сачини нацрт општих аката који би били достављени УО РСС, а који би их потом, ако их усвоји, као предлог послао на јавну расправу, а потом као коначан предлог и на Скупштину РСС на усвајање.