Сећања: Синтелон и Ловћен за титулу

Датум: 09/04/2020      Категорија: Рукометна сећања

Синтелон - Ловћен 22:23 (12:12), Хала: "Тиквара".

Гледалаца: око 2.000, Судије: Рајић, Драгомировић

Искључења: Синтелон 8, Ловћен 14 минута

Седмерци: Синтелон 4 (4), Ловћен 3 (3)

СИНТЕЛОН: Ивезић, Шарић, Дамјановић, Николић 7, Тица, Малешевић 1, Јелесић, Пешић, Ђурковић 2 (1), Аџић, Мрваљевишћ 3, Рађеновић 4, Суџум 5 (3). Тренер: Јовица Елезовић

ЛОВЋЕН: Пуљезевић, Ћаћић, Стојиновић, Ракчевић, Добрковић 4, Ћурковић, Ђукановић 2, Никочевић 2, Вучићевић 7, Вујовић 1, Каписода 5 (3), Чутура 1, Чурлевски 1. Тренер: Перо Милошевић

Рукометаши Ловћена остварили су минималну победу против Синтелона, у Бачкој Паланци (23:22) у првом мечу финалне плеј-оф серије и тако пришли на корак до одбране титуле, будући да су се реванш играо на Цетињу.

Домаћи састав је током првог полувремена имао и четири гола предности (11:7 и 12:8), али су Цетињани направили серију 5:0 и повели у првом минуту наставка 12:13. Играчи Синтелона, видно уморни од полуфиналних мечева с Партизаном, успели су да до 49. минута дођу до два гола вишка (21:19), али је исцрпљујући меч који је трајао чак сат и 50 минута потпуно сломио снагу домаћина.

Капитен Ловћена, Ђукановић, је са два везана гола донео предност свом тиму, а сачувао је голман Пуљезевић и на крају је Ловћен славио.

Крајем прошлог и почетком новог века није било организованијег клуба, у Југославији, од Синтелона. Тим из Бачке Паланке, предвођен господином Драганом Грубором, нудио је услове какви су само могли да се замисле. Био је то довољан магнет да у војвођански градић крену сви. Уз све то, Синтелон је освојио само један национални Куп, што је било премало, спрам уложених средстава и тима који су сачињавали играчи, од којих су многи направили сјајне каријере.

Ако се присетимо, за клуб из Бачке Паланке наступали су играчи попут: Данијела Шарића, Далибора Чутуре, Небојше Голића, Данијела Анђелковића, Ратка Николића, Николе Којића, Љубомира Павловића, Ненада Дамјановића, Драгана Суџума, Игора Рађеновића, Манета Лаврнића, Драшка Мрваљевића, што су само нека од имена играча који су наступали за бачкопаланачког гиганта, а директор клуба био је Здравко Рађеновић, златни олимпијац, рођен у Бачкој Паланци. Бројни успешни тренери у Синтелону били су Предраг Дошен, Бранислав Зељковић, Миле Исаковић, Јовица Елезовић, Зоран Куртеш, а у раду са млађим категоријама такође треба истаћи Предрага Петљанског и Александра Савића.

Клуб који је основан 1952. године под именом Текстилац, а када је 1970. године изборио пласман у Другу савезну лигу променио је име у Сеинтелон, пошто га је под окриље узела ова фабрика за производњу текстилних и ПВЦ подова.

Најуспешнија сезона у клупској историји десила се 1999/2000, када је Синтелон освојио једини трофеј у историји и завршио шампионат као други. Уз то, у дебитантској сезони на међународној сцени тим из Бачке Паланке играо је полуфинале Купа градова, док је годину дана касније играо четвртфинале Купа купова. “Тиквара” је била сведок мечева против Шкевдеа, Краснодара, Требња, Ваљадолида, касније Скјерна, Адемар Леона, а хала је на свакој утакмици била испуњена до последњег места.

Ипак, врло брзо после тога дошао је крај. Ако у сваком злу има нешто добро, онда је у тиму из Бачке Паланке било то што су иступањем из лиге, односно новим почетком пружили прилику клинцима из сопствене школе, које је предводио Предраг Петљански. Три године касније, у сезони 2005/2006. Синтелон се вратио у елиту, али вреднија од тога била је ниска бисера која се родила у нашој земљи. Неки од тих момака (Бојан Бељански, Жарко Шешум, Немања Стамболија, Владимир Абаџић, Горан Костелац, Милош Максимовић) били су је део кадетске репрезентације СЦГ, која је освојила злато на ЕП и СП за кадете, неки су били чланови јуниорске: Марко Вујин, Маринко Кекезовић, Милан Мирковић, као и помоћник Веселина Вујовића, Предраг Петљански, а такође треба истаћи и талентованог Страхињу Жарковића који је био део ове генерације.

Кадети СЦГ су 2004. године у препуном “Пиониру” савладали репрезентацију Хрватске и попели се на кров Европе, годину дана касније покорили су и свет. Тадашњи јуниори су се окитили сребром на светској смотри у Мађарској.

Упркос члановима златне селекције наше земље, није се избегла најгора судбина. Клуб који је у међувремену променио име у Таркет, 2009. године нестао је са рукометне мапе Србије.



Утакмицу погледајте на линку