Финале Купа Југославије заказано је за 11. Јуни 1988. године. Ова утакмица се играла у Спортском центру „Вождовац“ на Бањици, у Београду, а РК“Црвенка“ за противника у борби за титулу победника Купа Југославије имала је, као што се и очекивало, у то време неприкосновену екипу РК “Металопластика“ из Шапца. Шабачки састав је, због опште туче на првенственој утакмици у Битољу, која је одиграна у мају месецу, против домаћина РК “Пелистер“, био ослабљен због суспендованих играча који су учествовали у општој тучи у Битољу, репрезентативаца Милета Исаковића, који је био кажњен са годину дана неиграња и Веселина Вујовића који је био кажњен са девет месеци неиграња. Међутим дисциплинска комисија Рукометног савеза Југославије, пред само финале Купа Југославије, разматрала је жалбе РК “Металопластика“ и РК “Пелистер“ и смањила казне свим актерима опште туче, тако су и казне Милету Исаковићу и Веселину Вујовићу смањене на забрану играња на шест званичних утакмица. Пошто су те казне већ одрадили у наставку првенства РК “Металопластика“ је у финалну утакмицу Купа против РК “Црвенка“ ушла ипак у најјачем могућем саставу.

Пут Београда, као и 1967. године када су навијачи РК “Црвенка“ у шест аутобуса отпутовали у Кумровец на финале Купа, и сада су у дупке пуних шест аутобуса које је обезбедило руководство клуба, ваљда из разлога да се не руши традиција са рукометашима који су били смештени у седмом аутобусу, заједно  отпутовали у Београд.

Црвеначки рукометаши на почетку финалне утакмице иако бодрени и уз подршку скоро четири  стотине навијача из Црвенке нису се најбоље снашли. Шабачки „ванземаљци“ држали су све конце у својим рукама, пред  крај првог полувремена имали су чак и предност од четири гола ралике и водили са 12:8, да би се на полувреме ипак отишло са резултатом 12:10. Међутим, у другом полувремену Бојанић, Граховац, Бабић, Радоњић и Васић који су пре четири године препустили Куп Шапчанима у Црвенки, овај пут чврсто су решили да уз помоћ свих осталих играча РК “Црвенка“, тренера  Бранислава Зељковића, који је остао без Купа 1971. године, и Петра Стаматовића, да трофеј намењен освајачу Купа Југославије понесу у Црвенку. Успели су у томе у других тридесет минута игре и РК “Црвенка“ је био тај који је диктирао темпо и преузео све у своје руке. Половином другог полувремена прешли су у вођство које су успели до краја да љубоморно сачувају. По истеку шездесетог минута  и звучног сигнала, који је означио  крај утакмице, на семафору спортског центра „Бањица“ је писало 27:26 за РК “Црвенка“. 

На „паркету“ спортског центра „Бањица“, одмах након краја утакмице, су се нашле све четири стотине навијача који су желели да заједно са својим љубимцима прославе овај велики успех и то после двадесет и једне године и два неуспешна покушаја освајања Купа 1971. и 1984. године. Коначно, пехар намењен освајачу Купа Југославије поново ће наредних годину дана красити витрине РК “Црвенка“.

Финале Купа Југославије 11.06.1988.

РК “Црвенка“ (Црвенка) - РК “Металопластика“ (Шабац) 27:26 (10:12)

Београд: СЦ ''Бањица'' на Вождовцу, Гледалаца: 1.000

Судије: Штефан Југ (Цеље); Херберт Јеглич (Љубљана)

ЦРВЕНКА: Ерцег, Васић 1, Вујнић 2, Радоњић 1, Бабић 4, Черкета, Граховац 5, Јокић 5, Кукић, Бојанић 8, Ловре 1, Дамјановић. 

МЕТАЛОПЛАСТИКА: Ђорђић, Портнер 12, Узеировић 1, Чолић 1, Росић, Матић, Банфро 2, Вујовић 5, Исаковић 4, Митровић, Спасојевић 1, Лукић.

ЦЕЛУ УТАКМИЦУ МОЖЕТЕ ПОГЛЕДАТИ НА ЛИНКУ.

Недељу дана касније, руководство клуба је одлучило да направи једно велико славље у част освајања Купа Југославије. Позив на славље су добили сви грађани Црвенке који су испред школско-спортске хале у Црвенки могли да поздраве освајаче Купа Југославије. Том приликом у вечерњим часовима је  уприличен  и културно-уметнички програм где су сви грађани били почашћени бесплатним пићем и  месом печеног вола од 600 килограма, са ражња који се „окретао“ у самом центру Црвенке.

Текст и фотографије: Зоран Васић (РК Црвенка)